Порекло презимена, село Јагњило (Младеновац)

Порекло становништва села  Јагњило, општина Младеновац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године

Топографске прилике.

Село се налази на пиносавској иоврши којом теку мањи потоци Црквенац, Вукалица и Мрчевица. Северно од Мрчевице је река Милатовица до које се пружа сеоски атар.

Има четири извора: Вукалица, Црквенац, Пајчинац и Видарица. Скоро свака кућа има ђерам и готово се више употребљава вода са њих.

Некада је у Јагњилу, а то памте стари људи, била тако велика шума, да се од села па све до цркве у Маскару кроз њу ишло. Ситне шуме (цер и граница) сада има у Пољу. Винограда има највише на Стражевици, а растурени су и но сеоском атару. Имања су на местима: Пољу, Гају, у Мрчевици; нарочито добрих ливада има у Кленцу, Милатовици и у Великом Лугу.

Село је у главноме груписано поред сеоских путева и подељено на Укаљачки Крај, Вељачки Крај и Стражевицу. Стражевица је преко потока Мрчевице и од села удаљена 10—15 минута. Кад из овог краја иду општини или механи кажу: „идемо у село“.

Порекло породица и старине.

У селу су ове фамилије:

Ивановићи (Ивановићи 7, Миловановићи 8, Поповићи 1), 16 к. Слава: св. Ђорђе. Доселио се предак Јока из Колашина. Дошао као стругар, радио по селу, ожени се и остане. Мисле да су шесто колено од Јоке.

Матејићи (Матејићи 18, Радмиловићи 5, Лазићи 12). 35 к. Слава: св. Мрата. Пре Карађорђевог Устанка дошли Радмило и Лаза од Сјенице. У Влакчи су им род Ћирићи, који су тамо остали а ови дошли овде.

Са Матејићима су род Кузмановићи 4 к, Дамњановићи 2 к., Петровићи 1 к. Александрићи (Мијаиловићи) 7 к. Слава: св. Стеван. Не знају одакле су се и када њихови стари населили. За време збега три брата оду у Рабровац где су им биле колибе и ту остану (Миловановићи, Пантићи).

Бељаковићи (Бељаковићи 6, Милојевићи 12, Симићи 3). 21 к. Слава: св. Ђорђе. Старином из Дробњака. (в. Јеленац I — Милисављевиће и Горњу Шаторњу — Новаковиће). Од ове је фамилије Стеван Филиповић који се помиње у Устанку.

Дубоњци (Јовановићи, Милошевићи) 23 к. Слава: св. Аранђел. Старо им је презиме Петровићи. Старином су од Сјенице. Њихови стари ратовали уз Хајдук Вељка и један од њих, враћајући се из Крајине, ожени се из Дубоне (смедеревски); због тога, веле, да их зову Дубоњцима. За време пропасти бежали преко. Од Дубоњаца су Аврамовићи у Марковцу, где су отишли на имање.

Јанковићи (Игњатовићи 8, Јанковићи 3, Радовановићи 8, Глишићи 6, Обрадовићи 3, Филиповићи 6). 34 к. Слава: св. Ђорђе. Доселио се прадед Јанко „од Подгорице“. Старо им презиме Делибоковићи. Прво се задржали око Тополе, али им се ту не допадне, него крену даље и дођу овде у „ову питомину“. Од сгарине им кумови Ровићи у Буковику.

Мићићи (Мићићи 17, Ранковићи 3). 20 к. Слава: св. Лазар. Прадед са четири брата дошао од Сјенице. Населе се у Међулужје а у Јагњилу су имали трла. Бежали су у Срем где један брат остане, а остали се врате. У Међулужју нису остала сва три брата, већ се један пресели у Јагњило (од кога је ова фамилија), а други у Шаторњу (Месаровићи); трећи брат остане и од њега су Месаровићи (са разним презименима) у Међулужју.

Мићићи одржавају старо кумство са Радивојевићима у Реснику (легтенички).

Весићи (Весићи 4, Баџаковићи 1, Ђурђевићи 5, Милошевићи 12, Вићентијевићи 2, Радојчићи 2, Марковићи 3). 29 к. Слава: св. Лука. Доселио се прадед Веса из Никшићске Жупе. Шесто су колено од Весе. Веса је имао три сина од којих један отишао на трла у Црквине (Весићи). Има их у Младеновцу (Баџаци). У селу Реснику има Баџаковића, славе исту славу, а досељени су из Никшића у првој половини 18. века.

Бабићи 8 к. Слава: св. Никола. Доселио се деда Никола из Вете (белопаланачки, ииротски). Дошао жени у кућу.

Крстићи 5 к. Слава: св. Никола. Дошли кад и Бабићи од Пирота.

Коларевићи (Танасијевићи) 4 к. Слава: св. Никола. Од Пирота.

Анђелковићи 8 к. Слава: св. Никола. Доселио се деда из Матејевца (нишки, топлички).

Петровићи (,,Власи“) 10 к. Слава: св. Аранђел. Дошла браћа Јања и Павле „од Ћуприје“. Има их 2 куће у Смрдљи-ковцу (колубарски) где су купили имање и настанили пре 20 година.

Срекићи (Миловановићи) 7 к. Слаза: св. Димитрије. Њихов деда Милован служио код Јелића у Азањи; овде се оженио и дошао жени у кућу.

Живановићи (Живојиновићи, Гајићи) 16 к. Слава: св. Никола. Старо им презиме Авакумовићи. Старином од Сјенице. Род су са Станисављевићима, Марисављевићима у Горњој Шаторњи. Бежали „преко“.

Ђорђевићи 4 к. Слава: св. Ђурђиц. Деда се доселио из Чубре (Крајина).

Ђурковићи (Милићи) 5 к. Слава: св. Мрата. Њихов прадед Ђурђе склонио се од турских зулума. Дошао од Сјенице. Од Ђурђа су четврто колено. Имају фамилију у Дубони (смедеревски) где се зову Новаковићи.

Филиповићи (Кнежевићи) 15 к. Слава: св. Ђурђиц. Доселио се пре Устанка од Сјенице њихов прадед Филип са синовима Живаном и Ђуком. Из ове је фамилије кнез Ђука, лепенички оборкнез.

Главашевићи 4 к. Слава: св. Мрата. Род су са Радмиловићима—Матејићима.

Бајићи 3 к. Слава: св. Никола. Прадед Иван побегао од Турака из Крајине. Четврто су колено од Ивана.

Стекићи 5 к. Слава: св. Ђурђиц. Непознато порекло.

Мијатовићи (Марковићи) 7 к. Слава: св. Јован. Непознато порекло.

Поповић 1 к. Слава: св. Ђурђиц. Дошао из Бугарске жени у кућу и примио њену славу. Дотле није славио.

Село има два гробља: У Мрчевици је гробље „Понедељак“ у које се сахрањује и један део из Рабровца. Друго је „Весића Гробље“ за остали део Јагњила и за крај Стражевицу.

На месту „Кућеринама“ где је некад било насеље, постојала је стара црква (у дворишту Томе Матејића) и у близини ње је и извор Црквенац. Нема никаквих трагова од те цркве, а у селу није сачувано предање о њој.

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“.  НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.

Подели: